Недостатак витамина Д и јода
(БЗфЕ) – У Немачкој многи људи имају недостатак витамина Д. Студија о здрављу одраслих у Немачкој (ДЕГС) показала је да снабдевање јодом није оптимално ни за сваку трећу одраслу особу. За први талас истраживања, узорци крви и урина од скоро 2008 учесника анализирани су између 2011. и 8.000. године.
Организму је витамин Д потребан првенствено за метаболизам костију. Међутим, према садашњим подацима, сваки трећи Немац са концентрацијом у серуму мањом од 30 нмол/л 25-хидроксивитамина Д има недостатак, преноси Немачко друштво за исхрану (ДГЕ). Нешто мање од 40 одсто је адекватно снабдевено. Тело може само да производи витамин Д под утицајем УВБ светлости. Због тога, између марта и октобра, два до три пута недељно треба излазити на сунце са откривеним лицем, шакама и рукама и без креме за сунчање, али без ризика од опекотина.
Фолат је важан за раст, деобу и диференцијацију ћелија. Добра нега је стога посебно важна током трудноће и у фазама раста. 86 процената одрасле популације има адекватну залиху фолне киселине (најмање 4,4 нг/мл). Међутим, већина жена не постиже препоручене концентрације за жене у репродуктивном периоду. Свако ко жели или би могао да затрудни треба да узима 400 µг фолне киселине дневно као додатак у првом тромесечју трудноће како би се нерођено дете могло оптимално развијати.
Јод је витални елемент у траговима и, између осталог, компонента тироидних хормона. Због географских услова, Немачка је подручје са недостатком јода. Снабдевање јодом није задовољавајуће за 30 одсто одраслих. Према ДГЕ-у, једно решење би могло бити повећана употреба јодиране кухињске соли у прехрамбеној индустрији.
Минерал калијум је, између осталог, укључен у регулацију равнотеже воде и провођење надражаја преко нерава. Разуман унос је 4.000 мг дневно, што се обично постиже. У случају натријума, унос је чак и превелик: за већину је унос далеко изнад референтне вредности од 1,5 г дневно за одраслу особу. У просеку је измерено 4,0 г код мушкараца и 3,4 г код жена, што одговара око 10 г или 9 г кухињске соли дневно. Ово је забрињавајуће јер превише кухињске соли повећава ризик од високог крвног притиска. Препоручује се максимално 6 г дневно.
„Свако ко се храни здравом исхраном и користи разноврсну храну обично уноси довољно хранљивих материја“, објашњава нутрициониста Харалд Зајц из Федералног центра за исхрану (БЗфЕ). „Избегавајте прерађене производе, који обично садрже доста соли.“ У случају одређених болести и посебних стресова, током трудноће и дојења, у старијој доби и у случају интолеранције на храну, има смисла узимати додатке исхрани. „Онима који су погођени најбоље саветује нутрициониста или нутрициониста“, саветује Сеитз.
Хеике Креутз, ввв.бзфе.де