На микроорганизмите не им требаат пасоши

Позадински информации за птичјиот грип во Југоисточна Азија

 Малку е веројатно воведувањето на птичјиот грип, кој моментално е неконтролиран во Југоисточна Азија, во Европа, па дури и во Германија. Сепак, проф.д-р. Улрих Нојман од клиниката за живина при Универзитетот за ветеринарна медицина во Хановер можност за понатамошно ширење во Југоисточна Азија. Според изјавата на експерт на СЗО, „На микроорганизмите не им требаат пасоши“, транспортот на жива живина или производи од живина преку „зелената граница“, односно минатите контроли и трговски бариери, може да поттикне такво натамошно ширење. Појавата на болеста во Германија може да се стравува само ако заразената живина или производи од живина биле увезени пред забраната за увоз издадена на 23 јануари и стапиле во контакт со локални живинарски стада - или ако заразните производи од живина, јајца или дури и живи птици биле незаконски увезени по овој датум би биле.

Според проф. Нојман, во моментов нема достапни детални информации за потеклото на сегашниот епидемиски патоген - за разлика од избувнувањето во Холандија во 2003 година. Во Холандија, во текот на обемната работа на вирологот проф. Остерхаус од Универзитетот Еразмус МЦ во Ротердам, патогенот на птичјиот грип H7N7 како рекомбинант од дивите патки најверојатно бил идентификуван како потекло на епидемијата. Степенот до кој потеклото на птичјиот грип, сега предизвикан од патогенот H5N1 во Југоисточна Азија, може да се најде и кај дивите птици, може да се утврди најрано само со опширно научно следење.

Die Weltgesundheitsorganisation WHO konzentriert ihre Bemühungen zur Eingrenzung der Epidemie in Südostasien laut jüngsten Medienberichten auf mittlere Betriebsgrößen mit jeweils rund 500 Tieren. Die große Zahl dörflicher Geflügel-Kleinbetriebe könne nämlich kaum erreicht werden. Überdies dürften die Halter nur wenig Motivation zeigen, ihre Tiere vorbeugend töten zu lassen, wenn diese keine Krankheitsanzeichen zeigen. Größere Tierhaltungen werden sich - nicht zuletzt wegen der riesigen finanziellen Einbußen und Folgekosten durch diese Tierseuche - am ehesten den rigorosen Bekämpfungsmaßnahmen unterwerfen. ''2003 ist in Deutschland vorsorglich sogar für einige Monate angeordnet worden, Geflügel in Betrieben mit Grünlandauslauf in Ställe zu sperren, um die Bestände so besser vor dem Eintrag des Virus abschirmen zu können. Denn naturgemäß ist das Infektionsrisiko in offenen Haltungssystemen größer'', so Prof. Neumann. Und weiter: ''Wenn trotz der abgeschirmten Haltung Intensivbetriebe mit großen Tierbeständen betroffen sind, dann wird dies von der Öffentlichkeit fälschlicherweise oft so wahrgenommen, als ob die Intensivhaltung auslösend für diese Tierseuche ist.''

Entscheidend sei vielmehr die Frage, wie die Erreger in einen Bestand eingetragen würden, beschreibt der Experte. ''Die Einschleppung und Verbreitung erfolgt über nahezu alle denkbaren belebten und unbelebte Vektoren. Hierbei spielt zuvorderst seuchenhygienische Unkenntnis oder seuchenhygienische Uneinsichtigkeit des Menschen selbst die entscheidende Rolle. In der Folge tragen die Wahl der Transportwege, der Tier- oder Futtertransport mit kontaminierten Fahrzeugen, Eierkartons, kontaminierte Geflügelprodukte oder Geflügel-Wochenmärkte zur Verbreitung bei, und schließlich auch Nager und Wildvögel.'' Da die Viren bei entsprechenden Temperaturen 10 Tage überlebensfähig seien, bringe die Anwesenheit hochinfektiöser Erregerstämme in den betroffenen Regionen automatisch auch eine entsprechende Ansteckungsgefahr mit sich.

Quelle: Bonn [ ilu ]

Коментари (0)

Тука с No уште не се објавени коментари

Напиши коментар

  1. Објавете коментар како гостин.
Прилози (0 / 3)
Споделете ја вашата локација