Ефекат психотерапије на мозак
Фронтални режњеви мозга као централна мрежна структура за когнитивну бихејвиоралну терапију
У Немачкој, око трећине људи пати од менталне болести која захтева лечење бар једном у животу. Поред фармакотерапије, психотерапија је ефикасан и широко коришћен метод лечења ових поремећаја. Панични поремећај се јавља у око 3-5% и карактерише га изненадна појава панике, лупање срца, знојење и помисао на умирање или несвестицу.
Иновативну студију о утицају психотерапије на мождане процесе код пацијената са паничним поремећајем водио је професор др. Тило Кирхер и др. Бењамин Страубе, задужен за Клинику за психијатрију и психотерапију на Универзитету Пхилиппс у Марбургу, пратио је и евалуирао резултате. Објављена је под насловом: „Ефекат когнитивно-бихејвиоралне терапије на неуронске корелате условљавања страха код паничног поремећаја“ 1. јануара. јануара 2013. у часопису „Биолошка психијатрија”. Реч је о највећој светској студији о утицају психотерапије на мозак, мерено коришћењем функционалне магнетне резонанце (фМРИ). Рад, који финансира БМБФ, део је велике студије спроведене широм Немачке. До сада је било нејасно како психотерапија утиче на мозак пацијената са паничним поремећајем.
Резултати ове студије показују јединствену улогу левог инфериорног фронталног кортекса у условљавању страха код пацијената са паничним поремећајем. Пацијенти показују хиперактивацију овог региона пре терапије у поређењу са здравим особама, која се смањује на нормалне нивое након учешћа у когнитивно бихејвиоралној терапији (ЦБТ) (Кирцхер ет ал., 2013). Надаље, показано је да код пацијената леви доњи фронтални гирус има повећану повезаност (повезаност) са регионима процесирања страха (амигдала, предњи цингулатни кортекс, инсула), што указује на повећану повезаност између „когнитивних“ и „емоционалних“ процеса. са паничним поремећајем у поређењу са здравим људима.
Кирцхерова студија је прва која показује ефекте когнитивне бихејвиоралне терапије на неуронске корелате условљавања страхом. Стога се чини да когнитивна бихејвиорална терапија не утиче првенствено на емоционалне процесе, већ на когнитивне процесе повезане са левим инфериорним фронталним гирусом. „Ментални“ метод, односно психотерапија, пластично мења „материјални“ мозак.
Ово знање би требало да помогне да се даље оптимизују терапијске процедуре како би се пацијенти са паничним поремећајем и његовим последицама (нпр. агорафобија) још ефикасније лечили. Даље анализе би, на пример, требале да пруже информације о томе да ли генетске предиспозиције пацијената утичу на описане нервне процесе и успех терапије (видети Реиф ет ал., у штампи). Друге стратегије евалуације се, међутим, више фокусирају на разлике у неуронској обради између пацијената, што предвиђа бољи или лошији ефекат когнитивне бихејвиоралне терапије пре терапије.
Више Информатионен:
Кирцхер Т, Аролт В, Јансен А, Пика М, Реинхардт И, Келерманн Т, Конрад Ц, Луекен У, Глостер АТ, Герлацх АЛ, Строхле А, Виттманн А, Пфлеидерер Б, Виттцхен ХУ, Страубе Б. Ефекат когнитивно-бихејвиоралног терапија неуронских корелата условљавања страха код паничног поремећаја. Биол Псицхиатри. 2013 Јан 1;73(1):93-101.
http://www.biologicalpsychiatryjournal.com/article/S0006-3223(12)00670-1/fulltext
Извор: Марбург [Универзитет Филипс]
