У тесту: 25 узорака мешаног млевеног меса. Куповина у ширем подручју Берлина. Пакована роба са роком трајања од неколико дана, упакована дневно свежа роба са самоуслужне полице и растресито млевено месо из супермаркета и месара. Цене: од 3,00 до 11,00 евра по килограму.
Од 25 мешаних производа од млевеног меса које је Стифтунг Варентест испитао за септембарско издање свог тест магазина, органско млевено месо од ЕО Комма, купљено на тезги, показало се најгоре. Не само да је пропао у микробиологији јер је био превише контаминиран клицама кварења, већ је био и „лош“ у смислу мириса и укуса.
Док је тренд ка већем клању настављен широм Немачке у првих шест недеља трећег тромесечја, у новим савезним државама ухваћено је мање животиња него у истом периоду 2003. године.
Лисичарке се готово искључиво увозе у Немачку из земаља источне Европе, где под буквом, храстом, брезом, смрчом и бором још увек расту велике количине ових златножутих печурака. Прошле године увоз је износио 8.500 тона, 2002. мање од 5.000 тона, ау доброј 2001. години печурака више од 13.000 тона. Пошто узгој лисичарки још није успео, потребно их је појединачно, комад по комад, тражити у шуми. У Пољској, на пример, постоје организована сабирна места на која приватници продају своје налазе лисичарки. Такве структуре не постоје у овој земљи; Овде, принос од лова на лисичарке у шуми обично заврши у вашем сопственом лонцу.
Понуда младих бикова, која је месецима ограничена, у комбинацији са сталном тражњом из кланица, обезбеђује да цене остану стабилне, иако су у летњим месецима обично најниже сезонске цене. У септембру ће посао са говедином вероватно добити подстицај од потрошача који се враћају са одмора. Стога се не може искључити даљи благи пораст цена за младе бикове. Међутим, неће бити јаких маржа због већ релативно високог нивоа цена.
Понуда стоке за клање остала је ограничена у целој земљи у трећој недељи августа, тако да су цене које плаћају кланице остале барем на нивоу претходне недеље. У неким случајевима пољопривредници су постигли нешто више цене. Према првобитном прегледу, млади бикови комерцијалне класе Р3 доносили су недељни просек од 2,58 евра по килограму кланичне масе, што је повећање од 33 цента по килограму у односу на исту недељу прошле године. Цене крава комерцијалне класе О3 остале су на 2,07 евра по килограму кланичне масе, 43 цента више него пре годину дана. Потражња за говедином је била смањена на велепродајним пијацама, а цене се готово нису мењале. Постојале су само задовољавајуће могућности за продају говеђег печења, филета и предњих четврти од „плавих“ крава. Прерађена роба је била веома тражена у трговини са суседним земљама, а извоз у Русију је био у границама нормале. - У наредној недељи цене за кланичну стоку ће вероватно остати стабилне. - Телетина је била довољно доступна на велико и цене су остале непромењене. Потражња за теладима за клање била је мирна, али су цене благо порасле у недељном просеку уз довољну понуду. - На тржишту црно-белих телади цене су остале стабилне на нешто више уз уравнотежен однос понуде и тражње. Цене телади сименталске бикове остале су на прошлонедељном нивоу.
Прехрамбена индустрија је потпуно свесна своје друштвене одговорности као пружаоца позиција за обуку. У компанијама већ постоје бројне иницијативе у овом правцу. Ово такође одражава натпросечну стопу обуке (проценат приправника међу запосленима који подлежу доприносима за социјално осигурање) у сектору хране и пића у поређењу са индустријом. Када је у питању учешће у обуци, прехрамбена индустрија је изнад просека у поређењу са другим привредним секторима. Ова снажна посвећеност стручном образовању не само да је из веома себичних разлога, јер је обезбеђивање будуће потребе за добро обученим квалификованим радницима суштински критеријум за дугорочну конкурентност компанија.
Розенбергер је апеловао на министре образовања и премијере да преиспитају компромис из марта 2003. да се летњи распуст помера на само око 82 дана: „Сваки нови дан отвара радна места. Туристичка тражња из Немачке може да се појача ако потраје дуже и, ако је могуће, три месеца. Летње месеце треба у потпуности искористити.”
Количине замрзнуте пице које су немачка домаћинства купила у 2003. години износиле су око 104.700 тона, што је за 1,5 одсто више него у претходној години, али тек нешто више него у 2001. Број домаћинстава која су замрзнуту пицу куповала најмање једном годишње смањен у ове три године са 64,7 одсто (2001) на 63,7 одсто (2003). Просечна цена по килограму смрзнуте пице остала је стабилна на 4,75 евра прошле године, показују подаци истраживања тржишта ЗМП/ЦМА заснованог на ГфК панелу домаћинстава.
Стога се може претпоставити да ће граду и округу Минхена бити дата географска заштита за назив „Мунцхнер Веиßвурст“ – чак и ако то још није одлучено.
„Увек је нешто недостајало, рецепт никада није био савршен“, присећа се 33-годишњи мајстор месар на бескрајне сате зачињавања. „Коначно је пронађен прави зачин“, ликује проналазач „Порренбитера“ (залогаја ракова) и одмах се одбија од питања: „Мешавина зачина остаје тајна!“ Јохст већ снабдева север Немачке топлом робом: 800 ручних кобасица неколико пута недељно стиже до Ст.Петер-Ординга. „А упити већ стижу из Швајцарске.