Економски развој немачког месног сектора

 Компаније месне индустрије настављају да послују у изузетно тешком економском окружењу. Карактеристична је тражња за свињским месом које се стално смањује у Немачкој и уопште у ЕУ. Осим тога, у све већем броју земаља ЕУ постоје званични прописи или неформални споразуми који отежавају трговину унутар ЕУ.

Према званичној статистици, домаћа трговина у ЕУ у целини, која је наставила да се смањује до прошле године, први пут је поново порасла, и то за 2% и 3,5% за говеђе и свињско месо. Међутим, ово не мора да одражава стварне услове продаје на унутрашњем тржишту. Повећање је вероватно делимично због губитка производних капацитета у неким државама чланицама. Огроман пад цена свињског меса пре неколико година и криза цена млека у сектору сточарства приморали су многе произвођаче да одустану. Међутим, производња се веома различито развијала у земљама ЕУ. Као резултат тога, вероватно ће се повећати потреба за масовном разменом.

Извоз свињског меса из ЕУ у треће земље је прошле године опао за 9 одсто, а нуспроизвода од меса за 8 одсто. Разлог за то је значајно смањење потражње из Кине. Али тамо је у претходној години дошло до скоро експлозивне експанзије испорука. Пад у протеклој години мањи је од повећања у 2016. Обим извоза у 2017. је стога и даље на високом нивоу у вишегодишњем поређењу и и даље је 21% и 9% изнад нивоа из 2015. године.

Развој у протеклој години и наставак тренда пада извоза у Кину у текућој години илуструју потребу за отварањем нових продајних тржишта. Поред тога, расте конкуренција, посебно од провајдера из Северне и Јужне Америке на атрактивним азијским тржиштима. Међутим, пад испорука Кини делимично је надокнађен повећањем на другим извозним тржиштима.

Слабост цена у 2015/16 резултирала је падом производње у ЕУ прошле године. Дакле, и поред мањег извоза, могла би се остварити значајна повећања цена произвођача. Извоз и даље пружа могућности за продају делова и производа чија је продаја на унутрашњем тржишту ЕУ ограничена. Комбинација продаје у Немачкој и трећим земљама побољшава искоришћеност животиња за клање и доприноси оптимизацији у погледу одрживости.

Међутим, као и раније, немачка свињетина не може бити испоручена свим потенцијалним земљама купаца због недостатка ветеринарског законодавства. Када би се дала ова могућност, ситуација са продајом немачких кланица вероватно би изгледала повољније. На пример, због непризнавања облика инспекције меса прописане законима ЕУ, немачка месна индустрија не може да обезбеди континуирано растући извоз свињског меса у САД, који је већ достигао изузетан ниво од преко 130.000 т. Такође још увек није било могуће испоручити свињско месо из Немачке у Мексико јер постоје неслагања у процедури одобрења за рад.

Иза индустрије месних прерађевина су веома тешки месеци. Нагли раст цена меса током прошле године био је велики проблем за прерађивачке компаније, које су само у врло ограниченом обиму могле да пребаце повећане трошкове сировина на купце.

Ситуација са лошом зарадом приморала је компаније да одустану и додатно убрзала процес концентрације у индустрији.

Индустрија месних прерађевина налази се у тешком положају између неколико великих добављача меса са све већим прерађивачким капацитетима и великих малопродајних компанија које такође имају своје фабрике меса. Као резултат тога, границе онога што су некада биле јасно дефинисане тржишне области постају све нејасније.

У сектору говеђег меса ситуација је нешто позитивнија. Производња у ЕУ пала је за само око 0,5% углавном због пада производње млека. С друге стране, производња високовриједних животиња за производњу меса (јунаца) повећана је за 2,8 и 5,6%, респективно. Као висококвалитетан производ, говедина је очигледно и даље популарна међу потрошачима. То се такође огледа у континуираној потражњи за квалитетним месом из иностранства. Увоз је свеукупно благо опао. То је било искључиво због потешкоћа у испоруци у Бразилу због турбуленција у локалној ветеринарској администрацији. Стабилно повећање обима стигло је из других важних земаља добављача. Подаци о потрошњи показују благи тренд раста у сектору говедине.

Међутим, снажна и значајно растућа потражња за говедином у свету тешко да се може задовољити из Немачке, јер смо одсечени од извозног тржишта због непостојања ветеринарских споразума, посебно са брзорастућим азијским земљама. Немачке испоруке трећим земљама се стога готово у потпуности одвијају у Европи, са Норвешком као најважнијим циљним тржиштем, а затим у Швајцарској.

Посебни изазови за целокупну индустрију меса су тренутно друштвена расправа о будућој оријентацији пољопривредне производње и побољшању добробити животиња, а изазов је и индустрија месних прерађевина јер друштвене промене стварају нове асортимане и нове захтеве за малопродају и трговину на мало. .

Међутим, дискусија о побољшању добробити животиња мора се водити ван конкуренције од стране свих укључених. Са Иницијативом за добробит животиња (ИТВ), привреда је стога успоставила систем који подржавају сви нивои месне индустрије и малопродаје. Савезна влада планира да испуни захтеве за већу добробит животиња у сточарству са ознаком добробити животиња. ВДФ и БВДФ заговарају дизајнирање добровољне државне ознаке на такав начин да се ИТВ може пренети на почетни ниво ознаке.

У том контексту се такође разматра законска обавеза означавања услова узгоја. С обзиром на знатно сложеније услове узгоја говеда и свиња, често коришћено поређење са означавањем јаја није сврсисходно. Поред тога, бројни добављачи ван органског асортимана већ указују на прекорачење законских услова како би навели купца да надокнади већи економски напор њихових напора. Логистика потребна за имплементацију генерално обавезног обележавања у индустрији меса била би повезана са огромним трошковима, осим фундаменталних европских правних питања, што би убрзало структурне промене на штету мањих компанија.

Потражња у Немачкој благо опала
Бројне друштвене промене последњих година утицале су и на куповне и прехрамбене навике потрошача. Ипак, навике у исхрани су веома традиционалне и само се полако мењају. Потрошња меса у Немачкој пала је за 2017 кг у 60,5. у односу на претходну годину, са 0,8 кг на 59,7 кг. Комисија ЕУ саопштила је да је потрошња у 2017. години за Европску унију у целини благо повећана на 68,6 кг. Међутим, раст се заснива искључиво на наглом повећању потрошње живинског меса од 3,5 кг. Све остале врсте меса показују опадајући тренд у просеку у ЕУ. У европском поређењу, Немачка по потрошњи заостаје за Шпанијом, Данском, Аустријом, Португалом, Француском, Италијом и Ирском.

Са статистичком потрошњом по глави становника од 35,8 кг, свињетина је и даље јасно на врху фаворита немачких потрошача, упркос смањењу од 0,9 кг. Најважнији разлози пада вероватно се налазе у демографском развоју, у све већем тренду ка потрошњи ван куће и у повећању удела група становништва које искључују свињско месо из исхране. Односи цена између врста меса такође имају утицај који наставља да фаворизује месо живине. За разлику од претходних година, међутим, потрошња по глави становника овде није порасла и остала је на око 12,4 кг.

Потрошња говедине је, пак, поново порасла за 0,2 кг на 10,0 кг. Када је реч о овој врсти меса, Немачка и даље заостаје у поређењу са ЕУ. Само у Пољској, Румунији, Кипру, Литванији, Хрватској, Летонији, Шпанији и Белгији се мање говеђег меса по становнику конзумира него у Немачкој. Пре 40-ак година, када је просечан приход био знатно мањи, потрошња у Немачкој је била око 7 кг по глави становника изнад данашњег нивоа.

Потрошња овчијег и козјег меса износила је 0,6 кг, а остале врсте меса (посебно изнутрице, дивљач, кунић) процењене су на 0,9 кг.

Понуда
У 2017. је производња меса у Немачкој пала за 2016 тона у односу на 167.000. на 8,11 милиона тона. Пад је захватио све врсте меса. По први пут после више година, производња живинског меса такође је мања него претходне године.

Број закланих свиња у 2017. значајно је опао за 2,6% (1,5 милиона грла) на 57,9 милиона јединица у односу на претходну годину. Обим клања свиња домаћег порекла опао је за 690.000 (-1,3%) на 54,0 милиона грла. Број закланих страних свиња је још оштрије опао за 839.000 (-18,0%) на 3,9 милиона грла. Због нешто веће кланичне масе у просеку, производња свињског меса пала је за само 2016% у односу на 2,3. годину на 5,45 милиона тона.

У поређењу са 2016. годином, број комерцијално закланих говеда опао је за 3,1% (-111.000) на 3,5 милиона грла. Због такође повећане просечне кланичне масе говеда, посебно због значајног смањења клања крава, произведени обим клања је пао за само 2,3% (-26.000 т) на 1,12 милиона т.

Индустрија месних прерађевина са благим порастом производње
Прелиминарни подаци о развоју производње у индустрији месних прерађевина показују благи раст од 0,3% на 1.536.683 т (2016: 1.532.655 т) кобасичастих производа које су прошле године произвеле компаније из немачке индустрије месних производа. Од тога, куване кобасице су биле највећа група производа са 933.620 т (2016: 924.494 т). Повећање у односу на претходну годину износило је 1,0%, док је производња сирових кобасица остала константна на 420.212 т (2016: 419.873 т). С друге стране, куване кобасице су претрпеле благи пад од 2,9%, а производња је пала на 182.851 т (2016: 188.288 т). Када се посматра обим производње, међутим, треба напоменути да велики делови асортимана у индустрији месних производа, као што су сирова и кувана шунка, готова јела или грицкалице, нису статистички евидентирани.

Опада извоз трећих земаља
Широм света, све већи просперитет повећава потражњу за храном животињског порекла, а тиме и за месом. Од тога користи и немачка и европска месна индустрија са својим добрим и стабилним природним ресурсима и високим нивоом квалитета.

Ипак, Немачка се суочава са великим изазовима, јер је њена зависност од Кине постала веома велика, а додатна, пријемчива алтернативна тржишта још увек нису отворена. Опасност коју смо описали прошле године материјализовала се 2017. године уз значајно смањење обима извоза свињског меса. Међутим, део изгубљеног извоза у Кину могао би да се надокнади растом у другим земљама (нарочито Јужна Кореја, Хонг Конг, Филипини и Јапан).

Штавише, повећање производње у Северној и Јужној Америци, циљана подршка извоза ових земаља од стране националних власти и повољни девизни услови значајно повећавају конкуренцију на светском тржишту.

Конкуренција расте и унутар ЕУ. Шпанија је посебно успешна у извозу у треће земље због значајног повећања обима производње свињског меса и изузетно активне подршке националних ветеринарских власти. Према прогнози, Шпанија је 2017. године постала највећи извозник свињског меса у ЕУ за месо (без нуспроизвода и масти), гурајући Немачку на друго место.

Са добрих 4,1 милион т, немачка месна индустрија наставила је да извози на високом нивоу у 2017. години упркос паду обима (-3,4%). Ипак, приходи од извоза порасли су за 4,8% на око 10,2 милијарде евра због раста цена сировина.

Прерађевине од меса (кобасице и прерађевине од меса) чиниле су 14,3% обима извоза. Учешће немачке индустрије месних прерађевина у укупном извозу месног сектора значајно је порасло за 1,6 процентних поена у односу на претходну годину.

Најзначајнији купци за месо и месне прерађевине из Немачке су земље ЕУ, у које се слива од 80 до 90% извозних количина, у зависности од животињске врсте и категорије производа.

У нуспроизводима клања (укључујући изнутрице, сланину и масти) треће земље имају значајно веће учешће од око 60%.

Из Немачке је извезено укупно 661.000 тона нуспроизвода, 68.000 тона мање него 2016. Пад је скоро у потпуности последица драстичног смањења испорука у Кину од 37%. То је било због повећања извоза у Хонг Конг (+ 20.000 т на 96.000 т), Филипине (+ 4.800 т на 32.800 т), Јужну Кореју (+ 4.200 т на 14.500 т) и Јужну Африку (+ 1.900 т до 5.200 т) ).надокнадити део. Међутим, Кина је и даље највеће појединачно тржиште за кланичке нуспроизводе са 178.000 т. Испоруке у земље ЕУ повећане су за 263.000% на 1,8 т.

Обим извоза свежег и смрзнутог свињског меса опао је за око 3,5% на укупно 1,81 милион тона. Као и код нуспроизвода клања, пад се скоро искључиво могао приписати уделу трећих земаља (-68.700 т на 417.000 т), а скоро искључиво је узрокован смањењем обима испорука у Кину (- 109.000 т на 167.800 т). Упркос паду, Кина је и даље далеко највеће тржиште треће земље. С друге стране, скоро сва друга важна тржишта ван ЕУ су забележила пораст, од којих су нека била значајна (укључујући Јужну Кореју + 17.000 т до 95.000 т, Јапан + 5.000 т до 29.200 т и Хонг Конг + 15.700 т до 24.700 т). Количине испоручене на домаће тржиште ЕУ остале су непромењене на 1,4 милиона тона. Удео држава чланица био је 77%.

Извоз свежег и смрзнутог јунећег меса поново је опао у односу на претходну годину за 4,6% или 13.300 т на 282.091 т. Домаћа трговина је од тога чинила добрих 91%, а ове испоруке су пале за 3,8%. Испоруке у треће земље смањене су за исти проценат и износиле су 25.082 т. Главне циљне земље за продају у треће земље су Норвешка (43%) и Швајцарска (33%).

Извоз месних прерађевина у треће земље је мање изражен од извоза свежег меса јер је потрошња кобасичастих производа на ваневропским тржиштима до сада била подложна различитим навикама укуса. На источноазијским тржиштима као што су Јапан, Кореја или Хонг Конг, где су немачки месни производи све познатији као посебно квалитетни специјалитети, приметан је пораст потражње. Не постоји међувладин споразум за испоруке Кини.

Отварање нових извозних тржишта је од виталног значаја за обезбеђивање продаје у немачкој месној индустрији. Немачке месне компаније стога већ девет година успешно раде заједно у Герман Меат-у, заједничкој организацији за промоцију извоза немачке месне индустрије. Велики део успеха постигнутог у проширењу постојећих веза и освајању нових тржишта може се приписати активностима у сарадњи са Герман Меат.

Увоз је незнатно повећан
Према привременим подацима Савезног завода за статистику, увоз свежег и смрзнутог јунећег меса износио је 355.000 т и био је већи за 1,4% у односу на 2016. Набавке из других земаља ЕУ чиниле су око 283.000% са добрих 87 т. Најважнији добављачи су Холандија, Пољска и Француска. Овде треба напоменути да је значајан део испорука говедине из Холандије првобитно могао бити увоз из трећих земаља, пре свега из Јужне Америке и САД, који се у ЕУ увози преко луке Ротердам. Овај „ротердамски ефекат“ није узет у обзир у статистици спољне трговине.

Око 45.000 т је увезено директно у Немачку из трећих земаља. Тако је увоз из трећих земаља остао готово константан. Међутим, увоз остаје знатно испод традиционално увезене количине говедине. Са добрих 23.000 т Аргентина је и даље убедљиво најважнији снабдевач ван ЕУ. Обим је поново повећан у односу на претходну годину, овога пута значајно за 9,7%. Удео Аргентине у укупном обиму увоза из трећих земаља је био око 49%. Друга по важности земља добављач је Уругвај са 8.200 т (учешће 18,1%), али је обим био за 2016% мањи него 4,5. године. Са обимом испоруке од око 8.000 т (-15,6%), Бразил је пао на треће место у трећим земљама, чији је обим испоруке нагло порастао за 18,6% у односу на претходну годину. Увоз из САД остао је отприлике константан на 3.100 т.

Увоз свежег и смрзнутог свињског меса опао је за 2017% на 5,4 тона у 870.000. Као и претходне године, најважнији добављач је Данска са 299.000 т (-5,0%) испред Белгије са 252.000 т (-14,5%) и Холандије са 123.000 т (+ 14,6%).

Увоз из трећих земаља и даље нема никакву улогу у случају свињског меса са количином од око 2.600 т и учешћем од 0,3%. Земље добављачи су овде скоро искључиво Чиле и Швајцарска.

Извор: https://www.bvdf.de