Снабдевање месом у савезним државама
Производња и потрошња се веома разликују од региона до региона
Однос производње меса и потрошње меса у региону изражава се степеном самодовољности. ЗМП је у новој анализи утврдио ове податке за поједине немачке савезне државе.Немачка је 2002. имала бруто домаћу производњу од око четири милиона тона свињског меса, што је чини највећим произвођачем у Европској унији. По потрошњи по глави становника, Немци такође заузимају једно од првих места са око 53,7 килограма годишње. Немачки степен самодовољности у сектору свињског меса је 90 одсто.
У сектору говеђег и телећег меса Немачка је друга у ЕУ после Француске са производњом од око 1,38 милиона тона. Локална потрошња говеђег и телећег меса по глави становника од 11,9 килограма је седам до осам килограма испод просека ЕУ-15. Због мале потрошње пријављена је самоодрживост од око 140 одсто.
У појединим немачким савезним државама, међутим, бројке производње и количине потрошње се у великој мери разликују једна од друге. Да би показао ове разлике, ЗМП је регионално рашчланио производњу и потрошњу и свиња и говеда. Посебна методологија заснована на резултатима пописа стоке развијена је за одређивање регионалне производње. Процена регионалне потрошње базирана је првенствено на резултатима истраживања тржишта ЗМП; они су засновани на подацима са ГфК панела домаћинстава. Утврђена регионална самодовољност потврђује да је немачка производња меса концентрисана у упоришта.
Највеће вишкове има Доња Саксонија
У области производње говеђег меса, четири савезне државе (Доња Саксонија, Мекленбург-Западна Померанија, Баварска и Шлезвиг-Холштајн) имају степен самодовољности од преко 200 одсто. У две друге државе (Тирингија и Саксонија-Анхалт) производња је такође већа од потрошње. Међутим, то не значи аутоматски да постоји велика концентрација залиха. Јер у земљама као што су Доња Саксонија, Шлезвиг-Холштајн или Мекленбург-Западна Померанија, висок степен самодовољности је такође израз екстензивније употребе земљишта са понекад ниском укупном потрошњом. Степен самодовољности је веома низак у Сарланду на нешто мање од 50 процената и у Хесену на нешто испод 70 процената. Баден-Виртемберг долази на скоро 90 одсто, остале савезне државе су између 75 и 80 одсто.
У случају производње свиња, регионалне фокусне тачке су првенствено у Доњој Саксонији, Северној Рајни-Вестфалији и Баварској, иако са веома различитим билансима снабдевања. Обим производње у Доњој Саксонији премашује тамошњу потрошњу за фактор 2,8. Северна Рајна-Вестфалија има степен самодовољности од нешто више од 100 одсто. Све остале савезне државе су субвенционисане области. И у Баварској је потрошња већа од сопствене производње; степен самодовољности тамо је скоро 80 одсто. Ниво самодовољности у Сарланду, Рајни-Палатинат, Бранденбургу, Саксонији и Хесену је знатно испод просека.
Зашто регионални подаци?
Протеклих неколико година посебно је показало да домаћа и међународна трговина животињским производима може бити прилично склона поремећајима због болести и епидемија које се јављају. Такође треба узети у обзир да регионално сточарство не само да мора да испуни задатак снабдевања, већ је и неопходно за одржавање и бригу о руралним подручјима и као послодавац. За боље процене сопствених шанси на тржишту важно је да сваки произвођач пољопривредних производа има познавање националног и регионалног снабдевања храном.
Извор: Бон [ЗМП]
