Нутриционисти са Универзитета у Јени објавили су студију о семену репице као извору протеина за исхрану људи

Данас преко 500 милиона људи широм света пати од недостатка протеина. Може доћи до озбиљних болести као што је квашиоркор. Снабдевање протеинима тако постаје ограничавајући фактор за адекватну исхрану светске популације, која се сваке године повећава за око 80 милиона људи. „Пракса храњења животиња вредним биљним протеинима стога изгледа све упитнија“, каже проф.др. Герхард Јахреис са Универзитета Фридрих Шилер у Јени. Отприлике две трећине протеина изгубљено је када је храњено животињама и претворено у животињске протеине, каже нутрициониста. „С друге стране, биљни протеини се могу искористити 100 одсто.“ Професор Јахреис је уверен да не постоји начин да се смањи потрошња меса с обзиром на све мање површина које су доступне за узгој хране.

Поред тога, додатни извори протеина би морали да се искористе за исхрану људи. Према речима нутриционисте из Јене, у томе би важну улогу могле да играју биљке уљане репице. Јахреис и његов тим су сада испитали биљку уљане репице у целини због њеног потенцијала за исхрану људи. Они су спровели прву студију у свету о коришћењу протеина уљане репице код људи, чији су резултати објављени у реномираном међународном часопису (Цлиницал Нутритион) ( ).

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3819 puta

Студија биорасположивости БфР потврђује процену ризика

Кумарин је ароматично једињење које се налази у вишим концентрацијама у варијететима цимета, заједнички познатим као касија цимет. Из медицинске употребе кумарина познато је да чак и релативно мале дозе могу изазвати оштећење јетре код осетљивих људи. Вредност подношљиве дневне дозе је одређена на основу чисте супстанце, односно изолованог кумарина. Федерални институт за процену ризика (БфР) је кроз студије о биорасположивости кумарина код људи показао да кумарин интегрисан у биљну матрицу цимета тело апсорбује исто као и изоловани кумарин. Вредност за подношљив дневни унос се стога односи и на кумарин у цимету. „Аргумент да је кумарин из цимета биодоступан само у малим количинама јер се слабо апсорбује из биљног матрикса није тачан“, каже председник БфР професор др. др Андрев Хенсел. „Потрошачи који често користе велике количине цимета као зачин треба да користе цејлонски цимет са ниским садржајем кумарина.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 4146 puta

Европска комисија је 1. октобра 2012. усвојила два закона који ће обезбедити да употреба арома у храни буде још безбеднија и транспарентнија у будућности. Прехрамбена индустрија може користити само ароме које су наведене као дозвољене.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3729 puta

Зашто стевија није само слатка, већ и горка

Стевија се сматра здравом алтернативом шећеру. Међутим, производи са стевијом које је недавно одобрила Европска унија као заслађивачи такође имају недостатке, на пример дуготрајан, горак окус. Научници са Техничког универзитета из Минхена и Немачког института за исхрану исхране Потсдам-Рехбруцке идентификовали су одговорне рецепторе укуса на људском језику. Помоћу експеримената на ћелијским културама и сензорним тестовима, научници су такође могли да покажу да стевиозиди са пуно компоненти декстрозе имају укус посебно слатког. Истраживачи извештавају о својим резултатима у часопису „Пољопривредна и прехрамбена хемија“.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3820 puta

Истраживач стевије др. Удо Киенле поздравља делимично одобрење / „Прошириви корак за потрошаче“ / „Будући потенцијал за ЕУ, прехрамбену индустрију и произвођаче дувана“

Вишеструко слађи од шећера, природно узгајан и потпуно без калорија: заслађивач од слатке биљке стевије биће легалан у Европи од 3. децембра. Међутим, одлука још није пробој за стевију, према истраживачу стевије др. Удо Киенле са Универзитета у Хохенхајму. Зато што се у храни могу користити само релативно мале количине. Ни пољопривредници не смеју да узгајају слатку травку. Али делимично одобрење је важан корак за потрошаче, будући потенцијал фабрике је и даље огроман.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3229 puta

Аргентински хемичар истражује дијететске суплементе на Универзитету у Јени

Нису увек добродошли на листама састојака за храну: велика "Е". Дијететски суплементи имају неоправдану репутацију да су вештачки. Зато што није неуобичајено да су то природне супстанце. Конзерванс Е 234, на пример, није ништа друго до пептид низин. Производи га специфична бактерија млечне киселине и углавном се налази у сировом млеку. У комбинацији са минералом, низин може имати антибиотско или антимикробно дејство и стога сачувати храну – углавном млечне производе. У медицини се такође користи као антибиотик.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3204 puta

UlVCLUZvcnNjaGVyIGJlcmljaHRlbiBpbiBOYXR1cmUgU3RydWN0dXJhbCAmIE1vbGVjdWxhciBCaW9sb2d5IFdhc3NlciB3aXJrdCBhbHMg4oCeS2xlYmVy4oCcIGluIGJpb2xvZ2lzY2hlbiBFbnp5bS1TdWJzdHJhdC1WZXJiaW5kdW5nZW4=

У биолошки активним комбинацијама ензима и супстрата, као што су оне које се налазе у лековима, вода игра важнију улогу него што се раније мислило. Околна вода делује као "лепак" да држи супстрат на правом месту ензима. Поред тога, динамика воде је успорена. Истраживачи на РУБ-у на челу са проф.др. Мартина Хавенит (физичка хемија), у блиској сарадњи са научницима на челу са проф.др. Ирит Саги са израелског Вајцман института је први пут приметила и доказала успоравање динамике воде „уживо“. Истраживачи извештавају о својим резултатима у "Структурној и молекуларној биологији природе".

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3308 puta

Истраживачи ТУМ-а развијају еколошки прихватљив процес како би пробиотике учинили стабилнијима

Има их у јогуртовима, мешавинама од житарица и млеку у праху за бебе - пробиотске бактерије су у порасту као адитиви који промовишу здравље на полици хране. Међутим, производња ове "функционалне хране" има замке: само је неколико пробиотичких сојева бактерија толико робусно да преживе уобичајене методе производње. Процесни инжењери и микробиолози са Техничког универзитета из Минхена (ТУМ) сада су развили посебно нежан процес како би могли да користе неискоришћене пробиотике у будућности. Резултат помаже подједнако компанијама и потрошачима: штеде енергију и новац у производњи и истовремено чине пробиотике дуже.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3272 puta

Радионица БфР потврђује непотпуне податке о здравственим ризицима сребра наноразмера

У свом саопштењу о аспектима токсичности наносребра, Федерални институт за процену ризика (БфР) је препоручио избегавање употребе наносребра у храни и свакодневним производима све док стање података не омогући коначну процену здравствених ризика. Приговор изнет на ову процену БфР-а, посебно од стране индустрије, био је да је било довољно доступних података да се процени здравствени ризик од наносребра у потрошачким производима и у храни. БфР је стога позвао стручњаке из истраживања и науке, као и представнике удружења и индустрије на радионицу како би разговарали о постојећим ризицима и могућим правцима деловања за свеобухватну заштиту потрошача. „Расправа је потврдила упозорење БфР-а на опрез“, рекао је председник БфР-а професор др. др Андреас Хенсел, „јер још увек постоји премало поузданих научних сазнања о специфичним ефектима честица сребра нано величине“.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 2799 puta

Храна треба да буде укусна, здрава и одрживо произведена. Истраживачи раде на новим методама за исхрану што је могуће више компоненти биљака. У будућности би састојци на биљној бази могли заменити сировине животињског порекла. Семе лупина се може користити за прављење немасних, деликатних кобасица, на пример.

У земљама попут Кине или Бразила, потрошња меса драматично расте. Глобална потрошња црвеног меса се учетворостручила од 1961. Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација ФАО очекује да ће се глобална производња меса удвостручити до 2050. године због све већег просперитета. Ово поставља питање да ли ће наша земаљска кугла, са својим ограниченим ресурсима обрадиве земље, моћи да покрије све потребе у будућности.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 2887 puta

Стручњаци су се састали на 5. међународној Фресениус конференцији „Функционална храна“ у Франкфурту на Мајни

Од функционалне намирнице се очекује да поред своје нутритивне вредности обезбеди здравље, добробит и учинак. Све већи број компанија и иновација у овом сектору илуструје велики утицај функционалне хране на тржиште здравља и хране. Да ли су такви производи решење за болести повезане са исхраном? Где су потешкоће? А какви су будући изгледи? Стручњаци из индустрије и науке разговарали су о развоју тржишта и променама у понашању потрошача на 5. међународној Фресениус конференцији „Функционална храна” од 28. до 29. октобра 2010. године у Франкфурту на Мајни.

Постоје многе индиције да пробиотички препарати могу да утичу на микробактеријске структуре и токсичне реакције у цревима, обавестила је специјалистичку публику Кристин Вербеке са Медицинског факултета Универзитета у Левену. Поред тога, пробиотици могу утицати на разградњу жучних соли и имуни систем активирањем специфичних имуних ћелија или мењањем производње цитокина. За ове механизме се каже да имају позитиван ефекат на одређене болести као што су синдром иритабилног црева, хронична инфламаторна болест црева, алергије, гастроинтестиналне инфекције и рак дебелог црева. Клиничке студије су потврдиле неке од ових ефеката; други позитивни ефекти – као што је рак дебелог црева – нису могли бити јасно приказани.

1.   КСНУМКС Коментар
2.   Prikazano 3090 puta