Реч је о овци из Горње Франконије. Животиња је прегледана у оквиру ТСЕ мониторинга. Федерални истраживачки центар за вирусне болести код животиња јасно је открио ТСЕ типичан прионски протеин код оваца.
Прошле године, Савет за производе потрошио је еквивалентно 17,5 милиона евра на интервентне мере на тржишту свињског меса, у поређењу са просеком од 10,3 милиона евра претходних година. У 2003. години из пољопривредног буџета су се у сектор свиња слиле субвенције од укупно 68 милиона евра, које су пољопривредницима исплаћиване првенствено у виду бонуса за квалитет.
Од јануара до септембра 2003. Русија је и даље увезла 129.400 тона говедине из земаља чланица ЕУ, што је смањење од скоро 37 одсто у односу на исти период претходне године. Немачка је испоручила 34.200 тона тога, око 60 одсто мање него раније. Насупрот томе, повећан је увоз из две највеће земље добављача ван ЕУ: 22 одсто више долази из Украјине, а чак 340 одсто више из Бразила.
Немачке пакирнице су у јануару плаћале у просеку 12,73 евра за 100 јаја за квалитетна брендирана јаја у тежинској категорији М, што је за 1,09 центи мање него у децембру, али је упоредиви ниво претходне године премашен за 1,10 евра. Од децембра до јануара цене у дисконтном сегменту су знатно више пале, и то за 1,79 евра за исту тежинску класу на просечно 7,34 евра за 100 артикала. То значи да су добављачи и даље добијали 1,26 евра више него у првом месецу 2003. За холандска јаја у тежинској групи М, јануарски просек је био 6,81 евра на 100 јаја и самим тим је био нижи за 1,79 евра него у претходном месецу, али за 1,18 ,XNUMX евра више него пре годину дана.
Након што су куне и ракуни доспели на насловне стране пре неколико година, тренутно су у фокусу расправе лисице и дивље свиње, које живе у пространим зеленим површинама великих градова и на периферији градова. Док дивље свиње претурају по читавим предњим баштама тражећи храну, лисице се боје као преносиоци болести попут беснила или лисичје траке, а људи углавном не желе да им се приближе превише. А камоли цела породица лисица у његовој башти, што сада није реткост ни у великим градовима. Дивље животиње често мењају своје понашање у новом окружењу: природно веома стидљиве дивље свиње, на пример, све више губе страх од људи и понекад им се чак приближавају.
Катастрофална економска ситуација узгајивача свиња може се видети и из резултата моделског обрачуна за бруто маржу (приход минус трошкови за сточну храну и прасад) за прошлу годину: Када се упореде трошкови и приходи, у просеку у 2003. за фарме са просечним нивоом учинка, само бруто маржа износи 10,30 евра по свињи, профитабилност је опала трећу годину заредом. За месец децембар обрачунати износ је чак нижи од 6,50 евра по животињи; тако да приходи од клања нису могли да покрију ни трошкове за храну и прасад. Неопходна је бруто маржа од око 23 до 25 евра по свињи. Јер из тога се морају платити сви остали трошкови, као што су вода, енергија, зграде, машине, плате и други.
Међутим, само мали део густог биљног лука завршава у корпи: 2002. године просек је био само 0,11 килограма по домаћинству. Поврће црни лук долази скоро искључиво из Шпаније и углавном га користе велики потрошачи, у преради и у гастрономији.
Постојале су велике разлике у броју болести унутар Европе. У Руској Федерацији стопа оболевања је пет пута већа него у Скандинавији или Француској. Генерално, болести су веће у централној и источној Европи, као што су Португал, Италија и Шпанија. Међутим, смртност опада у свим земљама. Пао је између 1980. и 1999. у ЕУ са 18,6 на 100.000 становника на 9,8. У источној Европи дошло је до смањења са 27,1 на 16,1, ау Руској Федерацији са 51,6 на 32,2 (1998). Водећи научник Фабио Леви са Института Университаире де медецине социале ет превентиве [хттп://ввв.имсп.цх] објаснио је да би, ако би се овај тренд наставио, ове деценије било до 15.000 смртних случајева мање.
Барбел Хохн: министар за заштиту потрошача и пољопривреду у Северној Рајни-Вестфалији, Зелени; Проф.др. Алекандер С. Кекуле: Институт за медицинску микробиологију у Халеу; др Тхило Боде: извршни директор "фоод ватцх", бивши шеф Гринписа; др Еберхард Хаунхорст: шеф "Таск Форце" за контролу болести.