Вакцинација животиња је само од ограничене помоћи против птичјег грипа
Основне информације о птичјем грипу у југоисточној Азији
Према садашњим сазнањима, вакцине су коришћене у избијању птичјег грипа или птичјег грипа у Кини без икаквог одлучујућег успеха. Слична искуства су настала и у Италији крајем 90-их. Стручњак за живинаре проф.др. Улрих Нојман са Универзитета за ветеринарску медицину у Хановеру каже: „Када је епидемија већ заживела у региону, вакцинацијом животиња се не може много постићи. Мора се уклонити тло из патогена и његово ширење, а то је само могуће кроз доследно уништавање и одлагање у складу са спецификацијама Међународне канцеларије за болести животиња и националним стратегијама контроле. Вакцинација стога може бити само део комплексног концепта контроле болести, ако уопште постоји."Међутим, рана вакцинација живине је такође проблематична. „Пре свега, ради се о коришћењу правог соја вируса вакцине. Ово заузврат захтева да знате који тип вируса грипа угрожава залихе живине. У суштини, важи следеће: Вакцинација може значајно да смањи излучивање вируса из заражених животиња – нпр. фекалије "Ово резултира смањеним ширењем (даљим ширењем) патогена за дотичну живину, односно смањеним потенцијалом инфекције. С друге стране, ово излучивање вируса не може се свести на нулу. Вакцинисане животиње саме развијају антитела, да не оболевају и излучују мање патогена.Остаје али уз чињеницу да се – упркос смањеном излучивању патогена – животиње и њихови производи (месо, јаја) и даље сматрају заразним.Они стога остају извор опасности за друге, не -вакцинисане животиње“, каже проф. Нојман.