Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
У Бундесрату, Баварска ће се изјаснити за задржавање садашњег прелазног периода за одобрење конвенционалног кавезног узгоја кока носиља до 2006. године и не продужавати период до 2009. године. Ово је данас саопштио баварски министар за заштиту потрошача Вернер Шнапауф.
Шнапауф: „Баварска је увек истицала да конвенционални узгој у кавезима није облик узгоја који је погодан за животиње и да је у супротности са добробити животиња. Зато се Баварска увек залагала за постепено укидање што је пре могуће, али је такође наглашавала да национални прелазни период треба не доводе до одласка кавезног узгоја у иностранство Савезни министар Кунаст није увјерљиво ријешио овај проблем важећим законом. Ипак, мора се узети у обзир да је прелазни период до 2006. године одлучен тек прије двије године. Промјеном овог периода након тако кратког период доводи до неизвесности планирања и нарушавања конкуренције у односу на прелазни период до 2006. године, већ прешли на трошковно интензивније алтернативне системе газдовања били би економски неповољнији у односу на своје конкуренте. Учесници на тржишту би требало да се ослоне на одлуке направљен одједном услови никоме не користе“.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Објављена статистика о узгајивачима коза
У козарству, број приплодних животиња које се држе у Немачкој у 2002. години порастао је за 8 одсто на 13.584 грла у односу на претходну годину. Број узгајивача коза такође је повећан за 2001 одсто на 2,4 од 1.071. године. Ово је новинарима у Бон-Ретгену истакла председница Савезног удружења немачких узгајивача коза (БДЗ) Улрике Хофкен (посланица Бундестага). Статистички подаци из 2003. који су сада објављени су друго прикупљање и анализа података о козарству које је сачинио сам БДЗ након 2001. године, након што је то пре неколико година обуставила држава. Највише приплодних животиња избројано је у Баварској са 3.092 животиње, затим у Саксонији са 2.285 животиња и Баден-Виртембергу са укупно 2.215 животиња.
Укупно 12 раса се првенствено чувају у узгоју у Немачкој. Према статистици БДЗ-а, међу приплодним животињама у Немачкој 2003. године била је најзаступљенија раса „Бунте Деутсцхе Еделзиеге“ са 5.317 грла или 38 одсто свих приплодних животиња, а затим раса „Веиßе Деутсцхе Еделзиеге“ са 3.750 животиња (28 одсто) и расе „бурске козе“ са 2.120 животиња (16 одсто). Укупан број свих коза које се држе у Немачкој је десет пута већи од броја приплодних животиња и процењује се на 136.000 грла.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Врхунски адвокат потрошача посећује фарму
Професор др. Едда Милер, у посети фарми у Бранденбургу, недалеко од Берлина. Као председник Удружења за промоцију одрживе пољопривреде, председник Немачке асоцијације пољопривредника (ДБВ), Герд Сонлајтнер, позвао је Едду Милер на 1. „Берлинске разговоре о штали“ на фарми Сцхмацхтенхагенер Аграр ГмбХ. Преговори у штали имају за циљ да приближе пољопривреду јавним личностима и одрже се у области Берлина.
Зигфрид Матнер, генерални директор пољопривредног предузећа са 80 запослених и 30 приправника у 7 зелених професија, објаснио је свој концепт директног маркетинга и односа са јавношћу за пољопривреду и информисао о високим стандардима у сточарству и производњи хране. У протеклих десет година, имплементирао је свој концепт куповине као искуства и читавог асортимана са улагањем од 3,5 милиона евра. Данас се за регион „људи сусрећу на сељачкој пијаци“. Прошле године, 320.000 посетилаца дошло је на фарму са фармерском пијацом Оберхавелер, уз коју су припојена млекара и месара.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Дан пре кључног састанка Бундесрата за измену законских одредби о држању кока носиља, Бунд фур Умвелт унд Натурсцхутз (БУНД) у Берлину је на конференцији за новинаре изнео стручно мишљење Универзитета у Каселу. Ово би требало да се бави наводним методолошким грешкама и недостацима студије Универзитета ветеринарске медицине у Хановеру (ТХХ) о нивоу перформанси и здравственом статусу у различитим системима узгоја кока носиља.
БУНД очигледно покушава да суштински доведе у питање утемељене научне аргументе за сада неопходан даљи развој законских услова за узгој кокошака. Бундесвербанд Деутсцхес Еи еВ истиче да је основа политичке расправе то што је под координацијом проф.др. Ханс-Вилхелм Виндхорст, Институт за структурална истраживања и планирање у интензивним пољопривредним подручјима (ИСПА), је елаборат од 250 страница са 11 прилога 24 научника из целе Немачке. Ова свеобухватна документација са интеграцијом ТХХ студије, скраћено названа „Досије узгој кока носиља“, бави се аспектима заштите животиња и здравља животиња, заштите потрошача и животне средине, као и привреде. То показује да се немачко го-ит-иоурселф у Европи са посвећеношћу искључиво газдинству у шталама и слободном узгоју и неодобравањем „газдовања у малим групама“ мора исправити и да сви облици узгоја морају бити подвргнути проширеном тестирању и евалуација.
Научници, политичари, животиње и еколози треба да покушају да раде заједно на проналажењу решења, а не да почну да дискутују и обезвређују једни друге на основу емоција или методолошких грешака.
Ова „пауза“ намеће потребу продужења прелазног рока са 31. децембра 2006. на 31. децембар 2009. године.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Удружење фармера и живинарска индустрија захтевају безрезервно испитивање алтернатива
Удружење немачких фармера (ДБВ) и Централно удружење немачке живинарске индустрије (ЗДГ) залажу се за укидање конвенционалног кавезног узгоја. Утолико је хитније да Савезно веће сутра (28.11.203) постави курс за даљи динамичан развој узгоја кока носиља у погледу заштите животиња, потрошача и животне средине. Ово су потврдили председници ДБВ Герд Сонлајтнер и ЗДГ Герхард Вагнер у заједничком писму премијерима савезних држава уочи састанка Бундесрата.
Измјеном и допуном Уредбе о заштити животиња о сточарству, Савезно вијеће мора дозволити да се све алтернативе кавезном узгоју испитају на научној основи без предрасуда. Ово укључује узгој у штали и слободном узгоју, као и узгој малих група, који се тестира. Сонлајтнер и Вагнер су такође нагласили да критеријуми релевантни за добробит животиња, заштиту потрошача и заштиту животне средине морају бити укључени.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Произвођачи јаја пропуштају тржишну прилику - Савезно веће не сме да одустане од заштите животиња на основу упитне студије
Блокирањем важећег правилника о кокошима носиљама, немачки произвођачи јаја блокирају њихов улазак на тржишта будућности. Ово је саопштио Бунд фур Умвелт унд Натурсцхутз Деутсцхланд (БУНД) на конференцији за новинаре у Берлину. Само у највећем дисконту за храну, удео јаја из слободног узгоја је нагло порастао са десет на скоро четрдесет одсто у последњих пет година. Ипак, локални произвођачи јаја неће оставити камен на камену да одложе крај окрутности према животињама у кавезима.
Хуберт Вајгер, портпарол БУНД-а за пољопривредну политику: „Када Савезно веће сутра донесе одлуку о уредби о кокошима несилицама, студија Ветеринарског универзитета у Хановеру, која проглашава неприкладне облике сточарства као непријатељске према животињама, послужиће као основ за одлуку.Међутим, студија је заснована на подацима који нису ни репрезентативни ни научно поуздани.Тако да је главни аргумент за држање кавеза застарео.Савезне државе морају оставити пропис о кокошима несилицама какав јесте, иначе ће занемарити њихову одговорност за добробит животиња, коју им је доделио Савезни уставни суд. Кавезе за пиле треба забранити без икаквих "ако и али"".
БУНД је анализирао студију о наводним негативним ефектима узгоја пилића који одговара врсти. Институт за примењену етологију фармских животиња и фармско сточарство наклоњено животињама Универзитета у Каселу дошао је до закључка да нису разматрана важна питања исхране животиња, наслеђа и услова узгоја. Поред тога, број узорака у упитнику је сувише мали да би био репрезентативан, заснован је искључиво на самоизвештајима узгајивача пилића и има низ других методолошких грешака.
Експерт за пољопривреду БУНД-а Рајнхилд Бенинг: „Чак ни аргумент кокошинских барона да ће преместити своје производне погоне у иностранство због забране кавеза не функционише. Треће земље за које се прича да имају право на пресељење производње такође ће ускоро бити део ЕУ, где конвенционални кавези ће бити забрањени од 3,9. А ако су јаја у кавезима јасно означена као таква, потрошачи ће их избегавати. Немачка треба да искористи своје тржишне прилике, требало би сутра да стави кокошке бароне на поводац: Држање кокошака носиља у кавезима мора остати забрањено од 2012."
Студија БУНД-а о добробити животиња система смештаја за кокошке носиље на [ввв.бунд.нет]
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Ветеринар испитује недостатке у заштити потрошача
Од БСЕ кризе, одређена ткива оваца су класификована као ризични материјал од стране Европске уније и морају бити уклоњена након клања под званичним надзором и одложена на депонију одобрену за ову сврху. Недавно објављена дисертација на Фреие Университат Берлин показује да се ови прописи само делимично примењују у одређеним областима. Ветеринар др. Мостафа Бацхари је интервјуисао 62 муслиманска месара који складиште овчеће месо. Утврдио је да је 40 радњи продавало јагњеће главе укључујући и мозак, а у 32 случаја животињама није уклоњена кичмена мождина и тако је прослеђена потрошачу. Ризик од добијања ТСЕ болести путем овчијег меса је низак. Међутим, путеви преноса још нису у потпуности истражени. У смислу превентивне заштите потрошача, превентивним мерама треба потпуно искључити сваку заразу.
Експериментално, овце могу бити заражене патогенима БСЕ. Забрињавајуће је да је храњење сточном храном забрањено тек 1994. године. Током 80-их и 90-их, овце су храњене храном која је садржавала месо и коштано брашно. Поред тога, забрана је у потпуности спроведена тек у јесен 2000. године, када је забележен први случај БСЕ код крава у Немачкој.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Повећане су испоруке из Холандије и Данске
Повећане су иностране испоруке прасића на домаће тржиште. Немачка је у периоду од јануара до августа ове године увезла укупно скоро 1,9 милиона прасади, добрих десет одсто више него у истом периоду прошле године. Посебно је повећан увоз из Холандије и Данске.
Према одговорном одбору за производе, Холандија је 2002. године продала око 3,3 милиона прасића у иностранство. Поред Шпаније, Немачка је такође била један од најважнијих купаца. До августа 2003. Холанђани су на немачко тржиште већ испоручили око 1,05 милиона прасади, десет одсто више него у истом периоду прошле године, упркос паду холандског броја крмача.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Самоодрживост је смањена 2003. године
Немачка је у великој мери зависна од увоза за снабдевање становништва јајима. Јаз између сопствене производње и потрошње хране поново се повећао 2003. године према првим пројекцијама ЗМП-а. Немачка производња јаја поново је смањена у години која се сада ближи крају и достигла је процењених 13,2 милијарде комада, што би било 5,7 одсто мање него 2002. године.
Потрошња хране се процењује на 17,64 милијарде јаја. Пре пет година, 1998. године, у Немачкој је поједено 18,45 милијарди јаја. Степен самодовољности конзумним јајима пао је за три процентна поена на 71 одсто.
Иако је домаћа производња јаја допуњена увозом, увоз је ове године опао због птичјег грипа у нашој земљи главног добављача, Холандији. Настали јаз није могао да се попуни снабдевањем из других земаља и смањеним извозом. Потрошња јаја по глави становника у Немачкој је стога вероватно пала за три на 214 јаја, 1998. године сваки немачки грађанин је конзумирао 225 јаја.
Поставио Тхомас Проллер, месо-Н-више на , Објављено у архива
Испоруке у Немачку су значајно порасле
Тајланд је један од највећих светских произвођача живинског меса, са производњом у 2002. години од 1,45 милиона тона. Ово је азијско државу сврстало на пето место у свету иза САД, ЕУ, Кине и Бразила. Значајан део производње се извози; Само у прошлој години извоз пилећег меса износио је 465.000 тона. Иако највећи део извоза пилетине остаје у Азији, испоруке у Европску унију у последње време добијају на значају.
Према тајландским информацијама, извоз пилећег меса поново је порастао у прва три квартала 2003. године за добрих 15 одсто на 397.500 тона. Азијске земље су апсорбовале 268.100 тона овога, око девет одсто више него у истом периоду прошле године. Испоруке у ЕУ порасле су за добрих 28 одсто на 114.400 тона. Од тога је у Немачку стигло скоро 55.700 тона, што је повећање од 77 одсто. Велика Британија је апсорбовала 33.400 тона тајландског пилећег меса, а Холандија 29.700 тона, свака за добра два процента више него у периоду јануар-септембар 2002.
